|
|
|
|
Било је потребно изабрати између многих интерпретација доступних на вебу. Оно Драгославе Никоић тачно прати мелодију коју је усагласио Мокрањац и истиче прелеп глас певачице. Традиционалној ритмичкој мелодији несумњиво је ближа она Јордана Николића, великог тумача и сакупљача песама са Косова, рођеног у Призрену 1933. године и умрлог у Београду 2018. године. Његова интерпретација свакако је послужила као узор младом Немањи Гузијану који има исто мајсторство вокализације као и његови претходници; Модерним инструментима наглашава ритам без претеривања. Eфекат је упечатљив. Нека направи много емулатора! Ако је ова песма и данас толико популарна, то је, наравно, због неизрециве лепоте мелодије. Можда и због јасноће приче у којој природа постаје повереник осећања једне младе девојке и творац њене судбине: Смиљана поверава цвећу које носи њено име (смиље), а води реке задатак да пренесе поруку мајци њеног драгана. Треба је спречити да га ожени другој . У песмама и без сумње у старом сеоском балканском друштву најчешће је мајка та која доноси такве одлуке. Неке верзије употпуњују поруку аргументом: лепа млада девојка је пожељнија од удовице. Поготово ако већ има двоје деце које ће њихов будући oчух једног дана морати да ожени односно удаје! |
Il a fallu choisir parmi de nombreuses interprétations disponibles sur la toile. Celle de Dragoslava Nikoićsuit exactement la mélodie harmonisée par Mokranjac et met en valeur la belle voix de la chanteuse. Celle de Jordan Nikolić, grand interprète et collecteur de chants du Kosovo, né à Prizren en 1933 et mort à Belgrade en 2018, est sans doute plus proche de la mélodie rythmée traditionnelle. Son interprétation a certainement servi de modèle au jeune Nemanja Guzijan qui possède la même maîtrise des vocalises que ses prédécesseurs; Il accentue le rythme avec des instruments modernes sans tomber dans l'excès. L'effet est saisissant. Puisse-t-il faire de nombreux émules! Si cette chanson est aujourd'hui encore si prisée, c'est, bien entendu, en raison de l'ineffable beauté de la mélodie. C'est peut-être aussi à cause de la limpidité du récit où la nature se fait la confidente des sentiments et l'artisan du destin des humains: Smiljana confie à des fleurs qui portent son nom (smilje=immortelle) et à l'eau de la rivière la tâche de convoyer un message à la mère de son bienaimé. Il faut empêcher qu'elle la marie avec une autre. Dans les chansons et sans doute dans l'ancienne société rurale balkanique, c'est le plus souvent la mère qui prend de telles décisions. Certaines versions complètent le message par un argumentaire: une belle jeune fille est préférable à une veuve. Surtout si celle-ci a déjà deux enfants que leur futur beau-père devra un jour doter et marier! |